1.3

Према Споразуму о гарантијама, МААЕ активности верификације на терену се фокусирају примарно на верификацију декларација државе о пројекту/раду постројења, и о токовима и залихама нуклеарног материјала. Верификација пројектних информација (енг. Design information verification - DIV) обухвата проверу тога да ли стварни пројекат постројења одговара пројектним информацијама које је та држава доставила. Ова верификација се обавља периодично током читавог века трајања постројења (тј. од фазе изградње, преко рада и током декомисионирања).

Активности верификације нуклеарних материјала за циљ имају верификацију књиговодствене евиденције залиха и промена залиха нуклеарних материјала које воде оператери за свако постројење или локацију изван постројења (енг. Location Outside Facility - LOF) и које се пријављују Агенцији преко државних органа. Ова верификација књиговодства нуклеарног материјала се често допуњује мерама заштите/надзора (нпр. печати и камере).

Све ове мере (верификација пројектних информација, књиговодство материјала и заштита/надзор) могу допринети откривању преусмеравања декларисаног материјала у нелегалне токове и откривању злоупотребе декларисаних објеката за производњу непријављеног материјала. Обим активности верификације која ће се обавити на нивоу постројења/локације изван је регулисан споразумом државе о примени гарантија и допунским аранжманима уз тај споразум, који су такође закључени са том државом. Ови аранжмани су детаљно описани у прилозима за постројења које закључују држава и МААЕ.

Осим тога, према ССГ МААЕ може да спроводи посебне инспекције у случају неадекватних декларација држава, што јој даје одређене могућности да обезбеди комплетност државне декларације.

Међутим, откриће непријављених нуклеарних активности у појединим државама указало је на ограничења до тада примењиваних гарантија. Постало је јасно да, ако се жели постићи општи циљ ССГ, неопходно је не само да се открије преусмеравање, већ и непријављени нуклеарни материјали и активности у некој држави. Такође је постало јасно да то захтева сасвим другачије методе од оних које су потребне за благовремено откривање преусмеравања декларисаног нуклеарног материјала. Те методе обухватају шири распон информација, већи значај анализе информација, више приступа локацијама за инспекторе, истражни приступ у примени гарантија и стављање нагласка на разматрање читавог нуклеарног горивног циклуса државе у целини, пре него на појединачна постројења. Савет гувернера МААЕ је затражио од Секретаријата МААЕ да формулише предлог мера за појачани и економичнији систем гарантија. Ово формулисање мера је познато под називом Програм 93+2.

Савет гувернера МААЕ је прихватио два сета мера које би појачале гарантије на економичан начин. Први сет, Мере из I дела, представља активности које се могу спровести на основу постојећих законских овлашћења по основу ССГ. Други сет, Мере из II дела, представља активности које би могле бити примењене по основу додатног правног овлашћења. Комисија Савета гувернера, заједно са Секретаријатом МААЕ, касније је преговорима дошла до онога што је сада Додатни протокол. Дана 15. маја 1997. Савет гувернера МААЕ је формално усвојио Модел додатног протокола, INFCIRC/540. На појединачним државама је да потпишу, ратификују и ставе на снагу Додатни протокол својим постојећим споразумима о гарантијама.

Мере из I дела: Активности поред традиционалног књиговодства нуклеарних материјала и мера заштите/надзора. Ове активности је Секретаријат МААЕ идентификовао као могуће за спровођење према постојећим правним овлашћењима из Споразума о гарантијама, у складу са INFCIRC/153, Структура и садржај споразума између МААЕ и држава потребних у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја. Примери таквих мера обухватају:

Прикупљање узорака из животне средине где год инспектори МААЕ имају приступ
Испитивање информација из слободно доступних извора, укључујући снимке комерцијалних сателита
Даљинско праћење премештања нуклеарних материјала у постројењима
Повећано коришћење ненајављених инспекција у оквиру рутинског режима инспекција

Мере из II дела: Она појачања система гарантија, идентификована од стране МААЕ средином 1990-их, која захтевају додатна правна овлашћења ван онога што је већ предвиђено у INFCIRC/153. Примери таквих мера, кодификованих у Моделу додатног протокола (INFCIRC/540), су:

Пружање информација од стране државе о свим деловима нуклеарног горивног циклуса од рудника уранијума до радиоактивног отпада
Пружање информација од стране државе о истраживањима и развоју везаним за горивни циклус које не обухватају нуклеарни материјал
Пружање информација од стране државе о производњи и извозу осетљиве опреме повезане са нуклеарним активностима
Приступ МААЕ инспектора локацијама пријављеним према Додатном протоколу уз најаву
Прикупљање узорака из животне средине на било којој одређеној локацији
Визе за више улазака за инспекторе МААЕ

Намера није била да мере за јачање гарантија усвајане једна за другом од средине 1990-их чине додатни ниво спровођења гарантија. Циљ је увак био да се нове мере интегришу са постојећим, како би се постигла оптимална комбинација. Термин „интегрисане гарантије" се стога односи на оптимизовану комбинацију свих мера везаних за гарантије које су на располагању МААЕ према ССП и ДП како би се делотворност и ефикасност у оквиру расположивих ресурса довели до максимума.

За државу која има ССГ и ДП, већа могућност МААЕ да открије непријављена нуклеарна постројења смањује шансу да она могу постојати неоткривена. Ово ствара потенцијал за смањење напора верификације декларисаног нуклеарног материјала. Стога, када МААЕ може да извуче закључак да нема индиција о непријављеним нуклеарним материјалима и активностима у држави у целини, могу се смањити напори примене гарантија који се улажу у верификацију мање осетљивог нуклеарног материјала (нпр. осиромашени, природни и ниско обогаћени уранијум, као и озрачено гориво).