Члан 2.а.(i): Истраживања и развој у вези са горивним циклусом (под покровитељством државе)

Члан 2.
a. Србија Агенцији доставља декларацију која садржи:
(i) Општи опис и информације које ближе одређују локацију истраживачких и развојних активности у вези са нуклеарним горивним циклусом које не обухватају нуклеарни материјал, које се врше се било где а финансира их, посебно одобрава или контролише Србија, или се врше у име Србије.


Преузми формулар за пријаву по члану 2.а.(i)

Значење и намера

ДП додатно дефинише истраживања и развој у вези са нуклеарним горивним циклусом тако да означи оне активности које се посебно односе на било који аспект развоја процеса или система нечег од наведеног:

Активности које овим нису обухваћене су оне везане за теоријска или основна научна истраживања и развој индустријске примене радиоизотопа, медицинске, хидролошке и примене у пољопривреди, утицаје на здравље и животну средину и унапређено одржавање. Tреба напоменути да би одређена основна истраживања могла представљати први пробни корак у правцу истраживања и развоја у вези са нуклеарним горивним циклусом, а МААЕ може да се о њима распита ако има сазнања о њиховом постојању.

За потребе декларација по ДП, мора се направити разлика између теоријске/основне науке и примењеног истраживања и развоја. Може бити од помоћи постављање одређених питања како би се разјаснила ова разлика:

Ако на оваква питања може да се одговори са „да“, онда то вероватно није основна наука, већ пре истраживање и развој који подлежу пријављивању. Ако је одговор „не“ онда би такав рад можда боље било карактерисати као основну науку, што не подлеже пријављивању. Ако одговор није јасан, препоручује се консултовање са МААЕ. ДП се односи на истраживачке и развојне активности које воде до нових могућности и метода у оквиру нуклеарног горивног циклуса.

Намера формулације „...које се врше се било где а финансира их, посебно одобрава или контролише Србија, или се врше у име Србије...“ је да покрије свако истраживање и развој у вези са нуклеарним горивним циклусом у које је укључена Влада Србије, било у остваривању својих сопствених интереса или у име неког другог субјекта. Ово обухвата издавање дозволе за активности.

Члан 2.а.(i), заједно са информацијама које се пријављују према свеобухватним гарантијама о истраживачким и развојним активностима које обухватају нуклеарни материјал, пружа МААЕ комплетан увид у истраживања и развој повезане са нуклеарним горивним циклусом који су у Србији под покровитељством државе. Члан 2.b.(i) покрива сличне информације везане за истраживања и развој у приватном сектору, који не обухватају нуклеарни материјал, а који су конкретно повезани са обогаћивањем, прерадом горива, и прерадом одређеног радиоактивног отпада. У комбинацији, ове информације дају Агенцији добар увид у истраживања и развој горивног циклуса Србије и пружају бољу основу за потврђивање укупне доследности нуклеарног програма Србије.

Потенцијални ефекти

Овај члан намеће захтев да се пријављују одређене истраживачке и развојне активности које не обухватају нуклеарни материјал. Постоје нуклеарни процеси и повезана процесна опрема која се може развијати до напредног нивоа без укључивања нуклеарног материјала. Један од примера је развијање потпроцеса за провизодњу горива али уз коришћење заменских материјала који имитирају нека од својстава уранијума. Ако би се овај процес у потпуности развијао уз коришћење уранијума, таква активност би се пријављивала према свеобухватним гарантијама, зато што је укључен нуклеарни материјал. Пројекти истраживања и развоја повезани са нуклеарним горивним циклусом типично имају уобичајене фазе. Неке од тих фаза укључују нуклеарни материјал, али многе не. На слици у наставку зеленим су означене фазе истраживања и развоја које не захтевају употребу нуклеарног материјала, а које подлежу пријављивању према 2.а.(i) или 2.b.(i). Материјал у фази крајње десно означеној црвеним би се пријављивао према ССГ а активност према 2.а.(iii).

Кликните за увећање

Намера фразе „...који се односи на било који процес или аспект развоја система...” је да у ширем смислу обухвати истраживања и развој за унапређење перформанси постојећег процеса или система, као и истраживања и развој везане за нови процес или систем. Она дакође обухвата компоненте вишекомпонентног пројекта истраживања и развоја у којима нуклеарни материјал није присутан чак и ако једна или више компоненти укључује нуклеарни материјал.

Нуклеарни материјал МААЕ дефинише као изворни материјал и специјални фисибилни материјал. Неке земље користе термин специјални нуклеарни материјал, који је нешто различит од специјалног фисибилног материјала. Специјални нуклеарни материјал обухвата сав плутонијум, док специјални фисибилни материјал обухвата само Pu-239 или сваки материјал који садржи Pu-239. У спровођењу ДП мора се користити дефиниција нуклеарног материјала МААЕ, а она обухвата само Pu-239, а не и друге изотопе плутонијума.

То је важно зато што Члан 2.а.(i) покрива истраживања и развој који не обухватају нуклеарни материјал, а у случају плутонијума то значи истраживања и развој који не обухватају Pu-239. Тако да ако истраживања и развој обухватају Pu-238 без икаквог Pu-239, подлежу пријављивању према Члану 2.а.(i) ДП.

Нуклеарни материјал је дефинисан у Члану 18. ДП као „било који изворни или посебни фисибилни материјал, како је дефинисано у Члану XX Статута МААЕ.” Члан XX овог Статута даје следеће дефиниције:
  1. Термин „изворни материјал“ подразумева уранијум који садржи мешавину изотопа каква се јавља у природи; уранијум осиромашен у изотопу 235; торијум; ма шта од наведеног у облику метала, легуре, хемијских једињења или концентрата; било који други материјал који садржи један или више од наведених у концентрацији таквој какву Савет гувернера с времена на време одреди; и други материјал који Савет гувернера с времена на време одреди.
  2. Термин „специјални фисибилни материјал” подразумева плутонијум-239, уранијум-233, уранијум обогаћен изотопима 235 или 233; било који материјал који садржи један или више наведених елемената; и други фисибилни материјал који Савет гувернера с времена на време одреди; али термин „специјални фисибилни материјал” не обухвата изворни материјал.
  3. Термин “уранијум обогаћен изотопима 235 или 233” подразумева уранијум који садржи изотопе 235 или 233 или оба, у количини толикој да је изотопски количник збира тих изотопа и изотопа 238 већи од количиника изотопа 235 и изотопа 238 који се јавља у природи.